Lako može da bude (ne)istina 1deo
Brujanje motora i ventilatora za grejanje prekidao je jednolični zvuk brisača.Hladno,
ma ima minus i ohoho.Grejanje ne može da postigne da odledi šofer šajbnu.Ja se smrzo pre polaska dok očistih sneg sa kombija i kako se ugrevam tako mi dolazi san na oči.Jutro pola četri zimsko vreme nigde ni žive duše. A tu i tamo neka magla se valja.Sneg pada guši mi ona svetla ma uslovi dušu dali za dremanje.Bar ono radio da ne crče drugačije kad te nešta zamajava.Nailazim na dobro poznatu deonicu ma mogao bih i žmureći da je prođem(a u zadnje vreme je tako i prolazim)sa leve strane reka ispred mostić ispod
koga protiče neki potočić i uliva se u istu.A sa desne strane neka stara kuća skoro preuređena i komplet okrečena.Još dok su je radili zezo sam se gledajući kako temeljno renoviraju sve.Sređujte dok jednom ne zadremam i prođem kroz dotičnu.Do mostića imam nekih kilometer ipo prav put blaga jedva primetna nizbrdica ma vozilo samo ide.Kad sam sledeći put otvorio oči ispred mene je bilo nešta belo samo sam stigo da stegnem volan I zažmurim na jedno oko,čekajući veliko tras.Ali kao u onim filmovima SF kao kroz neku vremensku kapiju ja prođoh kroz ono belilo a noga na gasu poče da klecka. Prvo što mi je prošlo kroz glavu je bilo kako su je lepo okrečili baš je bela ovako izbliza. Čim ponovo ugledah put odmah stado i izađo da vidim šta me je snašlo.Kapu koju sam uporno vukao na uši nekom silom se pela naviše,posle sam shvatio da je tome bila zaslužna moja kosa. Oko mostića se bila digla neka zavesa od magle pošto sam imao upaljena duga svetla prišavši blizu,trgao se iz sna imao sam utisak da je ispred mene zid. Još ko zna koliko kilometara nisam mogao da navučem kapu na uši.Nailazim na neku raskrsnicu putić koji vodi do nekog zaseoka se ukrštao sa glavnim drumom.Na raskrsnici žena neka ogrnuta bundom onakvom kakve nose traktoristi.Zabradila maramu ispred nje nekakve dve torbe.Utabala sneg oko onih torbi ,već duže vreme čeka.
Stadoh.Otvorim vrata ona tetka-baka od onolike garderobe koju je nosila na sebi nisam odmah mogao da ocenim koliko je stara,priđe vratima:”dete jel ideš do varoši,ova avtobus ga nema ,videli ga ti negde usput”.”Do varoši idem ,a autobus niti sretoh niti stigoh nego se penji baba”već je bila osvetljena svetlom iz kabine kombija pa ocenih starosnu dob.Pope se baba ja joj pomogo oko onih torbi.Prvi razlog što sam stao beše
I jedini a to je što pomislih na moju majku .Kad videh ovu ženu videh moju “Diku”
valjda će ako zatreba i nju neko da poveze. Ćutasmo dugo oboje a kad se malo ugrejala
baka poče da me zapitkuje,možda me primetila da mi klima glava pa što je rekla izginućemo negde daj da ga razgovorim.Kako su moji odgovori uglavnom bili da takoje
ili ne,uvidela je brzo da neće saznati mnogo o meni poče ona da govori o sebi.